Način obračuna iznosa otpremnine pri odlasku u penziju razlikuje se od načina obračuna isplate otpremnine kada zaposlenom prestane radni odnos.
To je tako zato što je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla (tehnološki višak), pa obračun zavisi od više faktora.
Kako objašnjava Vukašin Vuković, iz advokatske kancelarije “PC low”, što se tiče isplate otpremnine zbog odlaska u penziju, Zakon o radu propisuje minimalni iznos koji je poslodavac dužan da zaposlenom isplati, i to najmanje u iznosu od visine dve prosečne zarade u Srbiji.
– Zakon u ovoj situaciji vrši i preciziranje pojma prosečne zarade u
Srbiji, pa se ističe da se pod tim smatra prosečna zarada prema
poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove
statistike.
U ovom momentu važeći iznos takve zarade je 123.971 dinar (poslednji
objavljeni podatak zavoda za statistiku), pa se lako može doći do
zaključka da bi minimalni iznos za isplatu otpremnine pri odlasku u
penziju zaposlenom bio 247.942 dinara – napominje on. Bitna je i
informacija da je minimalni iznos isplate otpremnine po ovom osnovu,
odnosno minimalni propisani iznos, neoporeziv.
– Treba imati u vidu da minimalni iznos otpremnine pri odlasku u penziju zaposlenog nije fiksno postavljen. Taj iznos je promenljiv i zavisi od podataka koje u pogledu visine prosečne zarade u Srbiji objavljuje organ nadležan za poslove statistike – dodaje Vuković.
Ipak, zakonodavac ostavlja poslodavcu diskreciono pravo da svojim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu), propiše isplatu otpremnine u većem iznosu od zakonom propisanog minimuma. Ukoliko je to slučaj, zaposleni ostvaruje pravo na isplatu otpremnine u skladu sa opštim aktom, s obzirom na to da se na taj način predviđaju povoljniji uslovi rada za zaposlene, nego što je to predviđeno zakonom. Poslodavac je dužan da se pridržava tako predviđenog iznosa.